Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

67

љива водурина, те ти он позове људе да виде чудо и они кад то виде и увере се, донесу закључак, да је пакосник метнуо нешто у џибру, а по свој прилици плави камен, те покварио џибру; само да би свом рођаку и комшији учинно штету. Ето браћо, шта ради завист и пакост. Оне трују људе, штете појединце, село па и саму државу, јер ми појединци сачињавамо: село, општину, па и саму државу, и ако ми појелинци имамо, онда има и село и општина и држава, а ако ми немамо, онда нема нико, Дакле чувајмо узајамно и своје и туђе, јер кад се узме у опште, онда се може рећи, све је наше заједничко и ако га уништавамо, онда уништавамо и сами себе.

Ми смо дужни један другом да помажемо марално и материјално и да сваки своје искуство и знање покаже другом, како би се и онај други ко ристио. Што се тиче мене од сада ће моје целокупно имање са земљом, стоком и воћем бити сваком нашем сељанину отворено, да може прегледати и тим се прегледом научити, а што му не буде јасно, нека ме слободно сваки 32пита за објашњење, што ћу му ја радо учинити.

Након овога разговора и газда Милорадов ауторитет силно порасте у селу и почеше га отимати, како стари, тако и млађи, а нарочито почеше долазити к њему сељаци, да му виде: стоку, уређење, радове, вобњаке и све што је имао.

Милорад, као што је обећао, свакога је примао, упућивао и објашњавао, како траба радити, шта од чега може да буде и зашто се тако ради.

5.