Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

Једном приликом састану се Милорадови сељаци у своју читаоницу и очекиваху Мило-

рада, јер им је требало, да бирају општинског

председника и сви се, без изузетка, сложе да бирају Милорада и кад Милорад дође, они му ту своју одлуку саопште и кажу му: „Кад си нам у селу најбољи, онда да нам бар будеш и председник општине“. Ну грдно се изненаде, кад им Милорад рече: „А то никако“!, те га почеше питати за разлог, зашто неће да буде председник, но он им одговори, да он има и сувише посла око свога имања и да не може да прима и друге послове, који исто тако захтевају озбиљан рад као и код своје куће; ево има вас и старијих и са већом задругом, па нека се једаи прими, а ми ћемо га сви потпомагати, али сељаци навале на- њега, да се прими, но он категорички то одби и после тога и остали сељаци увидевши озбиљност тога положаја, ако човек хоће савесно да врши своју дужност, те почеше сви да се устежу, ко ће да се прими, а не као пре, где су се ломили, свађали, па и тукли, ко ће бити председник општине, те једва натераше једног старину, који је имао велику задругу, да се прими тога места.

Другом приликом опет се скупили сељаци из Милорадовог села у читаоницу и позвали домаћине из околних села, те се направио цез скуп без Милорадовог знања, па пошаљу и по

Милорада. Кад Милорад дође свига поздраве,

и лепо дочекају, али се он прилично изненади, кад виђе оволики број сељака, па још и из

69.