Сељанка
4
20%Х140 = 2800 јаја по 0.75—2.100 динара. Ако томе додамо вредност те живине (пијачну) било би 20Х 15 = 300 дин. и вредност ђуорета, изашло би да од 20 кокошака имамо годишњу вредност, просто рачунато, 2600 динара. Ако од тога бацимо оне све трошкове 600 динара (исхране, нега и др.) остаје нам чисто 2000 динара. Колики је то капитал и шта он значи за једну обичну сељачку кућу» Значи не само подмирење редовних кућних трошкова, већ порез платио и чак нешто и на страну одвојити — дати на штедњу.
Ако нећемо све да продамо и уновчамо, узмимо у 06зир да нам је живина потребна и за нашу исхрану. Ово је нарочито важно за сваку сељачку кућу, јер се исто оскудева. "у свежем месу за исхрану; по селима је ретко наћи месарнице, варош је далеко од куће, а зар код наше живине па месо да купујемо»г; Ако нам дође који изненадни гост, познаник или пријатељ и хоћемо га угостити, почастити, чиме ћемо него производима које сами добијамо из наше баште, и стоке, а најлакше и: најбрже којом печеном кокошком или обареним, јајима. Још кад је домаћица вична и умешна (што јетоу домаћичкој школи видела и научила), онда испадне прави. „Царски“ ручак или вечера.
Истина, гајење живине изискује извесне трошкове, али на селу, где се навек има по која згодна шупа или празно оделење које се лако и јевтино може преудесити у добар _ живинарник, где има доста простора по авлији иоко ђубри· шта и разно се зрно проспе при вршају, берби, одласку у воденицу или на трг, при исхрана друге стоке, и тд. — ти трошкови се могу свести на врло мале издатке. За варошке породице, где је све тескобно и мора се становати у малим просторима, па се тамо нађе по који кутак где се држи и гаји по који пар живине, пошто се мора да купи — зар се тамо има рачуна, а нема у селу, где влада ширина, чист ваздух и изобиље свакојаке хране које би без живине остала неискоришћена»! После тога, колико задовољства човек осећа, који види пуно двориште лепе и корисне живине, која се онако питомо око њега креће и кљуцка, весело очекујући да. им господарошто да. За то гајимо живину, не само из користољубља (ради добити) већ и ради љубави и уживања.
У тим сељачким кућама, исто се каже да је гајење живине женски посао. Па добро и нека буде, али само паметно
и корисно. Жена на селу, која исто напоредо са својим му-