Сељанка

Мајна

Мајка!... Реч, најлепша и најмилија, пуна љубави и пуна поштовања. Мислићете, да је то за то, што нас је мајка родилаг — Не, није само за то. Има мајки, које рађају, али се о детету даље не брину. Оставе га и пусте у живот самог, па како му Бог да. Таква мајка, видите, није мајка.

Мајка је најлепша и најмилија реч, пуна љубави и поштовања не само за то, што нас је мајка родила, него нарочито још и зато, што нас је мајка однеговала очувала и васпитала. (Оно, дакле, што је основно у нашем васпитању, то долази у главном од мајке. Отац је стварно гост у кући. Запослен, обично, ван куће он нема ни времена, нити, због тога, може да се бави подизањем својс деце. Та дужност за то остаје на мајки, која је и као домаћица и као мајка стуб кућњег рада и реда. ИМ ето тај однос мајке према кући и деци и ствара оно велико и снажно осећање љубави и поштовања деце према матери, које се не губи ни после њене смрти. Сетимо се, како се често у најтежим часовима живота мајке са речима: „О! мајко моја“. Зато што нас је мајка за свога живота неговала, чувала и васпитала и навикнути на ту њену негу и помоћ, ми јој се, као што видите, у невољама и опасностима 0браћамо за помоћ и после њене смрти.

Али мајка је крупна и значајна реч нарочито још и за то, што нас она учи да волимо свој народ и своју отаџбину, јер она у породици боље чува народне обичаје, више се ннтересује народним рукотворинама и више држи народних предања (прича), него ли човек, | и на тај начин јаче утиче на развијање нашег породичног и народног осећања. Од ње зависи и неговање народног језика, који се због тога и звве: „матерњи језик“. Дете које одрасте у једној таквој породици задржава о њој најлепше успомене кроз цео живот. (Оно породицу воли и поштује као светињу, поноси се њоме и не не допушта никоме, да је напада и вређа. Такво дете, због тога, воли и свој завичај и своју отаџбину и радо се жртвује за њу, јер зна да брани свој дом. а

То је успех мајке. (2 =

5

у је |

Ђ. Карајовановић