Сељанка

НАША ПИСМА Забрђе — Босна Драга мила и слашка Госпођице,

Ево седо данас на Лазарев дан да вам се јавим, сетила сам се да смо лане ишле на Врбицу и како је лепо било са мојим милим другарицама. Како сте са здрављем, ја сам хвала Богу добро и здраво које и вама желим од Бога и срца мога. Увек се сјећам вас, госпође и секе а и својих другарица кад год се сетим ја се заплачем, да знате колико сам вас се зажељела. Пише ми Даринка и Цвета да сте били код њих, е, тек сам онда билажалосна, што код мене нисте дошли, па нисте одавно ни писали па ништа незнам, шта је са нашом школом, молим вас Госпојице пишите ми да ли су дошле нове ученице, какве су је су ли боље од нас, да ли су вам по вољи, много ме занима одакле су. Молим вас госпојице пишу ли вам све лањске ученице, да ли се још која удала осим мене и да ли су добро удомљене као што сам се ја удомила. Хвала Богу ја сам отишла у сељачку кућу, ал је боље него нека варошка кућа, свекар и свекрва ме добро пазе а и мој младожења, мило им је што овако знадем што се год тиче потреба у кући. Сваку вечер ме моле да им причам па и из других кућа долазе па им готово држим час, па се почну смијати како ја озбиљно причам, и чуде се како толико да постигнем за 8 месеци. Драга госпојице, имала сам много просиоца, стално су долазили, како сам из школе дошла, а једни а други све због тога што сам учила домаћичку школу, па и да сам шћела остати да се још не удам не би могла јер су ме стално просили од мог оца. Мојој мами је жао што сам се тако млада удала, вели нисам је ништа ни услужила. Драга Госпојицехоћете ли одржати ријеч да се опет све другарице састанемо у нашој милој школи, како би то жељела, ако све позовете не мој те мене заборавити, као што сте ме заборавили кад сте били у Брчко, па нисте у моје село дошли. Колико сам плакала што се нисмо виђели. Молим вас драга госпо-

ђице, много да поздравите нашег драгог Гос. доктора, и да ми пошаљете слику што смо се са г. Доктором сликали јер ту слику немам. То вас молим као моју некадашњу мајку да ми пошаљете мулине да везем имам много за вез, али немам. доброг памука па ћу вам новац послати.

Сад вас много љуби и поздравља Марина Цвијић (Керовић) село Забрђе срез Бјељина.