Сељанка

Непријатељи нашег здравља.

И храна којом се хранимо може бити извор разних човечијих болести. Ако је храна врло обилата, масна, људи се гоје, а гојазност је узрок многим болестима од којих ћемо споменути масно срце због којег се болесник лако задуха, гуши, добија несвестице и онеспособи се за рад, затим шећерну болест од које болесник нагло почне мршавети, слабити, постаје пакостан, љут, гневан и ако се брзо не лечи може да га шећерна болест тако отрује, да умре. Од обилате хране људи добијају и љуту, мучну болест улоге, који праве болне чворове и кврге по зглавцима, те не дају болеснику да ради и да спава, а уз то му, с временом кваре и крвне жиле и срце. И сувише слаба, посна храна може да оштети људско здравље. Они, који се слабо хране мршави су, слаби су, бледи су, тешко им пада рад, лако се заморе, често прилежу, понеки се туже и на несвестице, таква деца, жене и људи су слаби и немоћни и баш, зато их лако нападају и хватају разне болести, као што су: туберкулоза, плућа и жлезде, бледноћа и друге болести. Уз то, тако слабо храњени људи, жене и деца дају много слабији отпор другим болестима, које на њих могу да насрну као и на друге људе, те лакше подлежу од таквих болести од којих лако оздрављују они људи, жене и деца која су, пре болести, била снажна, добро негована, добро храњена, те су се снажније и боље борили и у коштац ухватили са болестима, са непријатељима свога здравља. Па и поред добре и снажне хране, човек се може разболети ако храна није свежа и разноврсна, нарочито ако у њој нема сваки дан и зеља, зелена ва: рива, салате и воћа. За време светског рата су се многи војници и ако су се добро хранили двопеком и месом у конзервама, дакле старим тестом, и старим, давно остављеним месом, разбољевали од тешке болести која се зове скорбут. Од те болести су војници избледели, изнемогли, из десни им је текла крв, а кожа им је сва била модра и црвена од подливене крви. Такви болесници нису требали да оздраве, од никаква лека, него само доста зеља, салате, воћа и сока од лимуна.