Сељанка

Моја посета свршеним ученицама Домаћичнке Школе Нраљевог Фонда.

Нисам заборавила ни нашу милу Далмацију. И тамо сам отишла да одаберем неколико ученица за овогодишњи домаћички течај у Каменици, а нисам за. боравила да обиђем и моје свршене ученице из ових крајева. Прва моја ученица из Далмације била је из околине Книна, из села Пађено. Стално ми је писала како лепо води кућу, и то сасвим сама. Прошле године била сам код ње и уверила сам се да ми је истину писала. Та мала Наранџа — тако се она звала — чак је и врата фарбала сама, пошто је и то у школи учила. Највише сам се изненадила, кад сам Наранџину снају, која је била у бабињама, затекла у кревету. Тога дана био је петак, и за укућане био је зготовљен пасуљ. Наранџа је за своју снају спремила пилећу чорбу, и објаснила је снаји, да породиља не сме да једе грах, због детета. Снаја је радо слуша, јер зна да је Наранџа све ово научила у школи. У вече сва деца из кућа поређала се и чекају Наранџу. Кад сам их запитала шта чекају, "они одговорише сви у глас: „Чекамо Наранџу да нам пере ноге, не смемо у кревет, док се не умијемо.“ Много сам се изненадила, кад сам видела да овако младо створење одржава овако строг ред у кући, и да је у свему слушају и старији и млађи. Ове године састала сам се са Наранџом у кући уважене госпође Вукосаве Боглића апотекара која ми је раније препоручила Наранџу. Наранџа је дошла одмах да ме види а тога дана она нам је спремила ручак. Са Наранџом дошле су из Книнског поља Стана, Олга Грубић и Мара. Све се хвале да им родитељи дозвољавају дау кући раде онако, како су у школи училе. Сутра дан посетила сам Олгу, у селу Жагрубићу. Отац њен долазио је у Каменицу, и зна добро нашу домаћичку школу. Необично се обрадовао, кад ме је видео. [103драви ме и рече: „ти баш у истини дође, е сад види како је у нас.“ Истину да кажем, и ја сам се много. изненадила. Кућа дивно окречена, прозори отворени.

двориште чисто. У соби где спавају, губери подшивени: