Сељанка

Жена га зове: „Оди, бога ради!

Сви ћемо твоји скапати од глади,

— Молте га; децо, нека дома греде!“ А деца не сме' ни да га погледе.

СВЕ. је залуду, ништа не помаже;

Он језик сили, нешто да искаже, Сад ће изрећи — слушајте, слушајте!

— А шта је рекао» = У ми дајте!“

ЗРЕО: те се људи, над овом равбтаја!

А демон грокће и смеје с грохотом. _ Његова | жртва. — Ох, да ] једна, сама, Ал, јао, он их има хиљадава!

Змај јован Јовановић

Свршене ученице Домаћичнке Шноле. на. приморју.

Једног дивног, ведрог јесењег. дана · + "Слав о Грујић приредио је чај у својој вили, многобројним. гостима: из Селца, Црквенице и Новога. Пошто: је г- ђа. Мабел Грујић морала да отпутује У Енглеску, госте је. дочекивао сам домаћин, а помагале су му ученице домаћичке школе. Између осталих гостију, на чају: су биле и: госпође 'Хартвиг. и. Миловановић које сада живе стално у Цриквеници, затим Г. Начелник из Новога са госпођом, Г: Др: Собољ кога су ученице волеле | волеле као брата. Ученице “су тако“ «лепо спремиле "све што је било“ потребно, | и тако вешто служиле, ода "су се вдсти

· питали, да лије могуће да су сељанке заиста гумеле овако да се снађу. За време" чаја Т. Славко Грујић навид је грамофон да би -____- _ __ И И

', увреде ге крелоитега Ара ла: виа : Пбеле хове“ ага, 3 милина је била. Свадећи наше