Сељанка

.

8

љубав и предусретљивост деца су јој певала свакодневно. њене омиљене песме а нарочито „Ој Мораво моје село равно“. Лађа полази. Кад смо пролазили поред дома у коме смо провели две недеље са пуно радости и весеља, Американска застава са дома поздравила је нашу Југословенску заставу, а тако исто је и наша застава са лађе поздравила Американску заставу. Све је то било дирљиво, јер наше сељанке нису биле навикнуте да се њима толика почаст одаје.

При поласку умолио ме је господ. Грујић да кад стигнем на Сушак, да пређемо и на Ријеку (Фијума) да виде девојке и талијанску варош и да могу причати да су биле у Италији. Тешко сам добила одобрење, јер нисам имала одобрење за прелаз, али ипак наше власти су добиле одобрење да могу прећи. Кад сам испричала девојкама да је и то било наше, онда ми шапнуше две младе наше удате ученице, а што се наши не борише него дадоше ову лепоту. При повратку из Фијуме прођосмо поред католичке цркве и кад чуше из цркве свирање зачудише се и питају по Богу госпођице па оно у цркви свира. Немадох куд, уведох и у цркву и сад понова забрујаше оргуље а калуђерице певају у хору. Чуђењу није било краја.

Са Ријеке понова пређосмо на Сушак и са обале упутисмо се право на жељезничку станицу. Уђосмо у наш засебан вагон, тада се окрете моја Рада из Александровца (Пожаревац) и рече „Опасно си нас далеко довела. Боже госпођице никад нећу ово доживети, имам да причам годину дана шта сам све видела“. Пут је заиста далек био за наше сељанке, али су оне јуначки издржале. |

Стигосмо у наш лепи Београд. Настао је мали одмор од пола дана. Сутра дан наше друштво „Женски покрет“ извештено је из двора да ће наше ученице бити примљене код Њиховог Величанства Краља и Краљице. У очи тог дана ја сам била у концерту на двору, и том приликом упитао ме је Њ. Вел. Краљ како су се провеле наше Милојке на мору. Укратко сам испричала Његовом Величанству како су пресрећне и задовољне пошле својим кућама. Кад је дошао тренутак да пођемо у двор оне су онако узбуђено стално запиткивале „Је ли госпођице, па зар ћемо баш да видимо нашег милог Краља и Краљицуг! Неће нам нико у селу веровати да смо и то доживеле. ој Милица Станковић из Пругава поздравила је Њих. Вел: овим речима.