Сељанка

10

Над треба воће брати.

У нас се не обраћа много пажња на то: кад треба и како брати воће, и у томе се најчешће греши.

Код воћа је главно сласт и мирист. По овоме се воће цени и плаћа.

А сласт и мирис код воћа највиће зависе од тога, кад се воће бере.

__ Понајчешће воће треба брати, кад је добро зрело. Не треба га, дакле, брати још недозрело, нити га опет треба оставити да презри. Незрело воће није још добило сласт и мирис. А презрело воће почиње и трулити или се сушити још на дрвету. Само се дугим радом око воћа може како ваља изучити, кад које воће треба брати, па да има и сласти и мириса. Али су разумни воћари својим искуством ово утврдили:

Шљиве, кајсије, брескве, трешње и вишње треба оставити, да потпуно дозру на дрвету. Ово'воће само тада ||5 како ваља и слатко, и укусно, и мирисаво, кад се сасвим зрело бере.

Летње јабуке и крушке не треба остављати, да сасвим дозру на дрвету. Тада постају брашњаве и губе од мириса и од сласти. Зато ово воће треба брати, кад добро заруди, па га оставити да неколико дана одлежи.

Јесење јабуке и крушке треба опет брати, кад су сасвим зреле. Јабуке се могу познати по томе да су зреле, што им је семенка сасвим загасита а у крушака кад је семенка црна. Ако се јесење крушке и јабуке узберу пре но што сасвим узру, брзо труну. Зимско воће, нарочито јабуке, треба оставити што дуже на дрвету. У колико воће остане дуже на дрвету, у толико ће бити боље и укусније и дуже ће се одржати. Воће уопште не треба брати лагано, пажљиво, руком. Нарочито овако треба брати оно воће, које желимо дуже очувати.

У нас се у овоме много греши. Ми воће тресемо или млатимо моткама. Овако неразумним брањем воћа се повреди и угрува и врло брзо почиње трунути.

Треба пазити и нато у које доба дана беремо воће.

Јесење и зимско воће можемо преко дана брати кад хоћемо, али само онда, кад је суво време. Ако је време ки-