Сељанка

6

рено и пажљиво хранило и само лаком и додро спремљеном храном, онда ће одојче остати здраво и постаће момак или девојка.

Зато сељачке матере нека доје своју одојчад, и нека их пре времена не прехрањују никаквом храном, па ће далеко боље очувати своју децу, него оне матере које журе са прихрањивањем своје деце, рано их одбијају од сисе и дају им. често тешку или рђаво припремљену лакшу храну. Да би матере имале довољно млека за своју децу, треба да су сваки дан много на свежем ваздуху и сунцу, треба да се чувају тешких и дугих послова, треба да живе у чистоти и светлим чистим, често ветреним и сувим становима. Треба да се уредно одмарају. Кад су матере здраве, снажне, чиле и одморне, онда ће имати довољно млека за своју децу и својим благословеним млеком ће отхранити своју децу и сачуваси их и болести и ране смрти. То ће бити и њихова радост а биће радост и свих родољуба, старешина, народа и

наше миле отаџбине. Др. Лав. Марковић Нови Сад.

1

[8]

ГП

Лековите биљне.

Господин Сретен М. Аџић издао је врло корисну књигу у Подмлатку Црвеног Крста са насловом „Лековише биљке“. Он овако каже: Народно самолечење наше налази се у врло рђавом стању. Градско становништво особито интелигентнији део његов, нарочито после ратова, све више се обраћа лекарима за помоћ и у лаким случајевима. Али ипак већи део. варошана и скоро сви сељани, лече се код бајалипа и га. тара, код баба и „видара“, — и пропада! —

Лечење лековитим биљкама у нашем је народу врло. распрострто, а оно потиче из незапамћених времена. „За сваку бољку народ има биљку“.... И то, само по себи, не би било велико зло. Али је право зло у томе, што је народ у овом самолечењу неупућен, што му је цело лечење незналачко, претерано, празноверно. Наш народ не уме честито да справи ни најобичнији теј. Из незнања лечи се наш народ најјачим и најопорнијим срествима, па често и најотровнијим биљкама