Сељанка
8
сасвим мала, кад се отац с мојом бабом и самном: доселио у село Лалић. Ту купи парче земље прекопа и засади је разним поврћем, које смо продавали. Отац мије био свирац. Недељом и празником свирао је у колу. зими по механама, и заслуживао по коју пару, а пре. недеље је радио код тежака. Баба је познавала сваку биљку и правила лекове, па је лечила њима чељад по селу, па и њихову марву. А деца су се ипак за њом ругала, бацала каменицама и звала је вештицом. То јој је била хвала!
И мене је сирота баба учила да познам лековите траве, али ја не хтедох правити лекове том незахвалном свету. Ја сам се бавила поврћем, које сам и продавала по селу. Тако смо сви троје зарађивали. Живели смо доста мирно, ма да нас у селу нико није волео, и увек су нас звали дошљацима. Кад сам навршила петнаесту годину, умре ми отац. Изгубисмо- нашу одбрану. Баба је била већ врло стара, а кад умре отац, жалост је још више обори, исплака скоро очи своје. Он јој је био најмлађе и последње дете које сахрани па је ипак, онако јадна, ишла да лечи, а деца по улицама још јој се више ругаху. Па ни мени не дадоше мира.
—_ наставиће се _
Бисерна зрна
Љубављу, правдом, истином, Скромношћу рајском врлином Управљај мудро са собом, Говори благо о другом!.. Упознај своје слабости.
Не чини ником пакости!
Мир Божји. нек је са твбом, - _ Мир Божји шаљи и другом!
Прослављај Бога небеског, Цвркућу тице, ора је, · Устани, брате зора је!
| · Поори, посеј подрљај, а
- · Весело чело .протрљај: ИЕ
Земњом ћеш зрно покрити, |: :
мо: а» Њива ће родом родити. - 5 сени силе
а а
па ава и 8
шоа а ак у