Сељанка

8

сасвим мала, кад се отац с мојом бабом и самном: доселио у село Лалић. Ту купи парче земље прекопа и засади је разним поврћем, које смо продавали. Отац мије био свирац. Недељом и празником свирао је у колу. зими по механама, и заслуживао по коју пару, а пре. недеље је радио код тежака. Баба је познавала сваку биљку и правила лекове, па је лечила њима чељад по селу, па и њихову марву. А деца су се ипак за њом ругала, бацала каменицама и звала је вештицом. То јој је била хвала!

И мене је сирота баба учила да познам лековите траве, али ја не хтедох правити лекове том незахвалном свету. Ја сам се бавила поврћем, које сам и продавала по селу. Тако смо сви троје зарађивали. Живели смо доста мирно, ма да нас у селу нико није волео, и увек су нас звали дошљацима. Кад сам навршила петнаесту годину, умре ми отац. Изгубисмо- нашу одбрану. Баба је била већ врло стара, а кад умре отац, жалост је још више обори, исплака скоро очи своје. Он јој је био најмлађе и последње дете које сахрани па је ипак, онако јадна, ишла да лечи, а деца по улицама још јој се више ругаху. Па ни мени не дадоше мира.

—_ наставиће се _

Бисерна зрна

Љубављу, правдом, истином, Скромношћу рајском врлином Управљај мудро са собом, Говори благо о другом!.. Упознај своје слабости.

Не чини ником пакости!

Мир Божји. нек је са твбом, - _ Мир Божји шаљи и другом!

Прослављај Бога небеског, Цвркућу тице, ора је, · Устани, брате зора је!

| · Поори, посеј подрљај, а

- · Весело чело .протрљај: ИЕ

Земњом ћеш зрно покрити, |: :

мо: а» Њива ће родом родити. - 5 сени силе

а а

па ава и 8

шоа а ак у