Сељанка

4

све болести и бајалице заједно. Ви већ знате коју оправу мислим. Ево је (извади и џепа цуцлу, стаклену боцу са сисаљком из које хране наше матере одојчад крављим млеком). Цуцла, то вам је за децу врло опасна справа. Цуцла је пиштољ којим неразумне матере саме убијају своју невину децу, и ако их лудо воле. А како то» Ево како. Цуцла се не може никад чисто држати, ма како се прала. И ја сам гутала из цуцле преврнуто, ускисло и смрдљиво млеко и добила сам од њега грижу, чупање и пролив. Дерала сам се, као бесомучна, од болова. Баба је само вртела главом и говорила: „ово се дете проневаљалило, али ја ћу га већ излечити“. М стаде ми гурати у уста куван мак или земичку коју је добро натопила ракијом. Дабогме _ да сам се од бабина лека смирила и цео боговетни дан спавала као заклана, али како ми је било, то ја

" знам.

Баба ме је већ првих недеља кљукала грисом, ленињом, печеним бундевама, жутим пасуљом и другим јелом, које једу одрасли. Мој слаби и нежни стомачић "се бунио против тог тешког јела и ја сам осећала јаке болове у трбуху и вриштала сам и свег гласа. Моја баба је мислила да ја вриштим што сам гладна, па дај изнова да ме кљука. Умало нисам и ја умрла од тих тешких јела и честог кљукања као и моје. старије сестре и браћа и врло многа наша деца у Југославији.

Од цуцле. мака, ракијеи незгодне и тешке хране ослабила: сам као'авет. Била сам сама кожа и кост: Изгубила сам од силног плача и глас и јечала сам као · претучено маче. Нана се бојала да ме ухвати у руке; да ми не пребије коју кост или дроб не истера из. мене, и сада када ми је душа била.већ у носу, моји се још не сећају доктора, Баба каже: „знаду и бабе“ и дозва неке жене које су ме, као хлебац, гњечиле и умало ми нису и душу на нос истерале. Да није господин попа случајно с вратио к нама и натерао нану да, мени бедној, дозове доктора, ја бих већ давно правила друштво оним хиљадама наше деце коју је претерана и слепа мајчина љубав отправила'на други свет, овај вечитим о сМ и ен чувањем.