Сељанка

10

ђења било, кад им је г. Паја Рибаров одржао предавање о. клању свиње, и кад им је показао како се лако све ради, само кад се зна посао. Прво су ученице бежале нису хтеле да хватају потребву за крвавице крв, многе су одмах казале да неће јести крвавице, пошто: их до тада никад нису виделе. Али кад су направиле „крвавице“ па „џигерњаче“ и најзад „месњаче“, оне су зачуђено гледале како то све лепо изгледа, и једва су чекале да пробају. МИ допало се свима и одмах су писале својима да не кољу свиње док оне не дођу кућама Па како су тек дивно маст истопиле, и месо су лепо

уредике за сушење, па саламуру направиле, и најзад, сутрадан направиле погачине с чварцима. Од отпадака са још мало лоја скувале су добар сапун. Милина је. било видети их са колико воље све то раде и колико су благодарне биле што их је газда Паја тако лепо научио. Он им је само једну свињу уредио, а све остале су оне саме уређивале, он им је само заклао свињу. Последњу свињу уредиле су за будуће ученице када дођу да имају суве сланине и меса, а тако исто и маст. Ја верујем да ће свака наша ученица помоћи оцу, и показати шта је научила, показаће и рођаци као и другарици, јер уређивање посека је врло важна за наше село. Кад исечеш крвавице и шваргле ти овако