Сељанка

14

НАША ПИСМА о ПАН ОЕЕНЕ

Мокро Поље — Книн, 15-Х1-1933 год.

Драга госпођице,

__ Пуно ме весели када ми је Стана моја приспела, али ми је: много жао што ја нисам био могућ да тамо дођем и видим ту красну школу где се наше кћери лепом и корисном уче. Пуно вам захваљујем на вашем труду кога сте употребили за моју Стану, ја сам хвала Богу задовољап и пресрећан са њеним радом, а вама захвалан као моме највећем добротвору. Примите пуно поздрава од мене, моје жене и од ваше кћери «Стане. Никола Јапунцић.

Книн, 30-Х1-1983 год.

Драга г-ђице Лацковић, Већ одавно желим да Вам пишем па се устручавам, знам

колико сте уопште запослени; него када дођоше наше и ваше девојке Маша и Стана, рекоше ми да Вам се не јављају по

вашем налогу, док им се Ви не јавите. Али после јучерањег дана хоћу Вам писати, јер знам да ће те се радовати овоме састанку наших девојака. Удесила сам те нам дођоше. Ту су: Наранча, Маша, Олга и две Стане и њихову срећу "и задовољство, шта су се међусобно наразговарале: Утврдиле посете, дописивиње, ручне радове и т. д. Ја сам им на крају одржала (као једно мало предавање, истичући њихову нову улогу и кући и на селу, и: да овако удружене сачињавају један нов покрет. Препоручила сам им да не малакшу при првим потешкоћама, на које ће сигурно наићи. Замолила сам их да ми дођу приликом доласка у варош'и по имућству помоћићу им. На крају тога изложили сам им Вашу и моју жељу да створимо летњу народну ношњу и да ношња буде ручни рад, ткана.и рађена од њих самих. Предлог их је силно одуапевио и у најбољем расположењу разишле се. Стана је вредна