Сељанка

10

Пљунуо деда у пљуваоницу.

У једној домаћичкој школи Женског покрета у Пожаревачком крају било је врло добрих ученица, силно су се радовале сваком раду у домаћичкој школи, а нарочито им се свиђала она примерна чистоћа у свима оделењима школе. Много су се радовале часовима хигијене, али су биле увек и жалосне кад им се говорило да не пљују по поду, јер по поду пљују и болесни, и та се пљувачка сасуши и с прашином која се диже у кући, удишу је сви укућани. А најзад. није ни лепо пљувати по поду, кад се човек може навикнути да пљује на одређено место и у одређени суд. Мало песка или пепела у неко мало сандуче или пресечени врг, ето ти пљуваонице.

Али девојчице су биле очајне, јер су мало успеха имале у својим кућама, пошто су им се сви смејали и говорили, неће они господски да пљују. Нарочито. нам је пала у очи једна девојчица, која је. са сузним очима увек слушала кад се о хигијени говорило. Једном. је упитамо, што си ти Нато увек тако тужна на часу хигијене. Она кроз плач одговори, ето да вам кажем моје јаде. Ја мојима стално у кући говорим да не пљују по поду, и направила сам згодну пљуваоницу од врга, метнула у ћоше собе и молила и кумила све редом да тамо пљују. Окречим собу, обришем прозоре и изрибам собу, па једна милина, али кад почеше да улазе у кућу, пљас тамо пљас онамо, пљује ко стигне. Најзад се баба смиловала и наредила свој чељади да пљују у пљуваоницу. И она сама већ је навикла, па и мала Живка се навикла, било јој тек 4 година, па кад случајно бака погреши па пљуне на под, она јој прети и вели „цина бако тузићу те секи“ пунула си доле. Али деда, тај горопадни деда, ни да чује да пљује у пљуваоницу. Кад год га Ната опомене да не пљује на под, он је ошамари и вели, ти мене да учиш где ћу да пљујем сад под старост. И тако је сирота Ната стално добијала шамаре од деде кад год га је опоменула, вели ко ће тамо да потрефи да пљује, шта ти је дијете, остави ме на миру. Једног јутра поранила сам и преко плота приметих како једно де-