Сељанка

типрице камилна од корења и лишћа белог слеза, од корења салепа и других још ваших биљака. Домаћице наше треба да се постарају да на време узаберу споменуто цвеће, -да га пажљиво осуше на промахитом месту да се не уплесниви и затим у каквој платненој кеси, обешеној о клину или греди хладне одаје за зимницу, држе при руци за своје болесне укућане. Лака храна су и разне чорбе (супе), таке су чорбе од живинског или младогживотињског меса, добра је запржена чорба, чорба са кимош, чорба од разног зеља, чорба од гриза, чорба од мало куваног и на ситу процеђеног кромпира.

То су главна и лака јела за болеснике, само така јела треба давати болесницима док лекар не дође. Он ће даље наређивати када ће и колико и друге хране смети добијати болесник. Јер ако се болесник почне одмах обилато хранити болесничким тешким понудама или храном коју буде сам захтевао, проћи ће рђаво како и млин који се покварио а газда га и даље кљука зрневљем: поквариће се са свим и место да му буде боље биђе му све горе и горе. Многи болесник је и главом прашио кад је јео у болести тешка јела зато, драге домаћице, не дајте својим болесницима никакву другу храну него само лаку храну, док лекар не дође. Наша поштована уредница „Сељанке“ писаће вам у свом листу како се та лака храна справља и готови, те ћете моћи својим милим а болесним укућанима бити од велике помоћи, кад их дочепа каква болест, особито болест која прави грозницу или ватру. ;

Нови Сад Д-р Лаз. Марковић,

| лекар

Слепи Деда

Ружан јесењи дан. Тмора се спустила као магла, па те хладноћом својом боцка по лицу и рукама као ситне иглице. Небо се натуштило као седе веђе, а из земље пишти вода, где год ногом станеш, кроз оголеле гране јауче ветар тужно, очајно, да се чисто стресаш од неке хладноће и чамотиње у својим грудима.

Селом се упутио спровод. Напред иђаше један постар сељак с крстачом на којој ветар повијаше привезани убрус. За сељаком свештеник у одежди од платна са црвевим крстовима, за свештеником четири сељака, који ношаху мртваца на носилима а за њима неколико људи и жена...

Јуди, које спровод сусретоше, или сустизоше застајкиваху и скидањем капа указиваху пошту мртвом телу. За тим са уздахом погледаху једног старца, који беше гологлав и иђаше одмах за мртвацем наслоњен на двојцу суседа.

Мали се спровод кретао лагано ка гробљу. Свештеник неким сетним гласом певаше „Свјати Боже“, а ветар је носио песму далеко, далеко по оној равници.

па јара ољен