Сељанка

Срдобоља (гризлица, дизентерија)

Хоћу да причам шта се десило прошлог лета у селу Незнанишу. Снажна и кочоперна баба Макра живела је у својој доста пуној кући са сином, снахом и троје унучади, која нису прешла десет година. Лане у лето, пред Велику Госпојину, једно за другим поболеше се деца у баба-Макриној кући. Добише јако чупање у трбуху, добише јаке и врло честе проливе а после дан-два јаукаше из свег гласа због гриже у трбуху и јаких напона на столицу. Столице су биле све мање, а напони све чешћи. По цео дан су скоро чучали у дворишту или врту, јер их је завијало и терало да се накане на столицу, али што су се чешће накањивали, све су мање могли да истерају из својих црева. Тек неколико капи слузи и крви. Правих блатних столица нису више имала кукавна деца, јер им је болест убила глад, те нису хтела ништа ни на уста да метну, а некамо ли да су што појели. Сирота деца цео дан су се грчила, хватала за трбух, јаукала, чучала и напињала се. Измучила су се, ослабила су, једва су седржала на ногама, постала сама кожа и кост, праве сенке, које се љуљају од слабости и немоћи.

Дечји отац и мати хтели су да позову лекара, да децу прегледа и лечи, али баба-Макра је била глава и господар у кући и није се дала ни осолити да зове доктора, јер је веровала само у врачаре и старе бабе. И зато је, кад је син и снаха навалила, позвала неку стару бабу из села, која је знала мрмљати басма, гасити угљевље и бајати, да види јадну изнемоглу децу и да их обаје. Бајала је баба и мрмљала, гасила | угљевље и проклињала напаст и болест два-три дана узастопце, али све узалуд. Већ су полегала по асурама као робље и само мече и јече и дању и ноћу.

Кад је дечји отац видео да ће му три мала и драга де тета пропасти и лећи млада и зелена у гроб, он одрешито каза својој матери, баба-Макри, да иде у среско место да донесе доктора деци, јер је знао да им само доктори могу помоћи, ако још није доцкан. Баба-Макра се опирала, грдила, али дечји отап се није много обазирао. Носио је и тако свако јутро млеко у среско место, те су му кола могла донети и доктора у кућу. Натоварио је и канте с млеком на кола, ошинуо коње и одјурио по доктора: и пре подне га је и донео. Доктору је дечји отац, још на путу, испричао шта је видео код своје напаћене деце и молио доктора да каже њему и његовој жени све што треба да им каже. Њих двоје ће неговати децу, како им он каже, њих двоје ће им куповати лекове које им препише, јер воле своју децу и хоће да им деца заживе, јер без деце су родитељи само суви од сечен пањ, који не вреди ни пребијене паре.

Доктор је прегледао децу и одзвао на страну оцам мајку дечју и рекао им ово; ~“