Сељанка

4

није селу више лети долазила срдобоља и врућица у госте. Свет је одахнуо душом, мирно је и весело радио своје послове, од којих је живео и захваљивао је властима, лекарима и својим главарима што су их и јефтино, брзо и поуздано ослободили тешких болести и жртава. На пример овог села угледала су се и суседна села и тако је читав крај полако очишћен од срдобоље и врућице, те две тешке и опасне болести, које су напатиле па и упропастиле многе добре и вредне људг и жене и невину децу, која треба да су постали добри људи и одани синови Краља и отаџбине.

Драге читачице, ако има и у вашем селу оваког зла, гледајте да и ваши укућани, сељани и поглавари ураде исто то што је урадило и село Незнашин, да би сте имали мира од болести, трошка и жалости.

Нови Сад Др. Лава Марковић, лекар.

Момче

од Јанка Веселиновића

Једног лета неста ми крава. Шта сам знао друго, него да је тражим. Обиграо сам готово цео хатар, оста ми само још један део шуме, Пораним, знате да видим да није тамо. За јутра беше мало хладовина, али кад ослави дан-цркох! Кипи зној с мене као да сам реку попио! Још да не бејах у сеоском оделу не знам шта бих радио!

Тишина, нема тишина... Нигде птице да зацвркуће, нигде поветарца да пирне!...

Лишће на дрвима и не миче се никако. Рекао бих да је све мртво. Сунце не греје него пече, кад из хлада погледам мало даље од себе, а оно игра нешто... Да Бог сачува.

Једва дођох до „камене јаруге“. Нађем неколико сељака где тешу камен за „Зглеге“. Назовем Бога па заиштем воде. Дадоше ми једну велику тикву. Нагох је и испразних до половине. Вода ме мало разгали... Правећи цигару опишем им краву до најмањих ситница и запитам да је нису где год видели.

— Ни смо одговорише они. А чија рече да је краваг —

упита чича Андреја Момировић — Његова, зар ниси чуо! Нестало је пре три дана рече Сима Крџуман. ___Е нисмо видели — рече чича Андрија — ал ти би

добро урадио да пређеш ову јаругу.

На пропланку је стока сеоска; па ако је ни онде не нађеш онда је немој ни тражити, она је потегла на свој „сент“. О брате!.. не знаш како ми је! Не иде мисе — а морам... Напијем се још једаред воде, узмем штап, пребацим

а А аи