Сељанка

остане у дворишту, те је отишао да бере малине. У томе је наишла једна свиња до колевке и одгризла детету уво им прсте на десној руци. На дечји плач дотрчали су неки суседи, пред којима се укалаза грозан призор. Несрећно дете однели СУ У орИниНу, да му се укаже помоћ.

Симине шибљике

Остао Сима без соли у кући, а, Богами, био је и без новца, јер што је било јагњади за продају то је још о Тројицама био поиспродавао, а јечам ено стојијош у крстинама неовршен, те просто није имао за шта пару добити. Мислио Сима шта ће, па смисли да уради оно, што је и до сада много пута чинио, кад је био у невољи: спреми кола н волове, узме секиру, па хајде у планину, да насече дрва и однесе у варош и прода. Оборио Сима читаву букву и напунио кола буковим главњама, да је једва истерао кола на друм, па хајде терај у варош.

Успут је смишљао, шта ће све купити за оно пара, што добије за дрва. Узеће крупичицу соли, себи опанке и жени мараму, да има бар чиме преповезати главу, кад пође у цркву. А надао се, добро ће продати дрва, јер је добро натоварио. Стигао Сима у варош у јутру рано, стао с колима на пијацу и чека купца. На пијаци врм. Једни продају, други купују, трећи тек онако свратили, да виде шта има на пијаци и пошто је шта. Али њега нико ни да погледа, нити да га упита за дрва. Скоро ће и подне, а нико ни да се нашали да га запита, пошто су му дрва. Лето, па људима дрва мало и требају. Сими се већ досади чекати, па поче нудити пролазнике, да купе дрва. Али је опет био зле среће. Напослетку наиђе Коста апотекар, те Сима и њега понуди дрвима. И апотекар рече, да му сад нису потребна дрва, али кад Сима окупи, он приђе колима, прегледа товар и после дужег цењкања купи дрва за десет динара. Таман Сима стоварио дрва у дворишту, па ушао у апотеку, да му апотекар плати, а један дечко готово утрча у апотеку, весело говорећи апотекару:

— Нашао сам, господине, нашао сам! Само је та једна била. Четири динара кило!

Сима је гледао зачуђено у дечка, а још више се зачуди, кад у апотеку уђе једна сељанка с неком тепсијом иу њој нешто црвено, као јагоде, а нису јагоде. Апотекар и не доброја Сими паре, него одмах узе од сељанке тепсију, па оно из тепсије пажљиво изручи на неку белу хартију, па то измери, после је нешто писао и рачунао, па сељанци одброја двадесет динара. И тек после наброја и Сими паре за дрва. Гледа све то Сима и чуди се. Он дотерао пуна пунцата кола

дрва и добио десет динара, а она сељанка за оно на тепсији