Сељанка

1о

нако насапуњен, и осећа лепо како му се све мрзне, па га чисто чупа; чека, ал онај се никако не враћа! " Гледа једнако на сва врата редом отуд из авлије, ал не може да се сети на која је баш изашао „мајстор“; а смрзне се све на њему, па га боли и чупа. Док га стане дерњава оданде из авлијице: — Еј море, мајсторе! Мајсторе море!

А цео ред дућана који имају ту заједничку 428лију, знају већ за то, па ћуте и смеју се.

— Шта је море, с тим бријањем> продере се опет онај. Ја не могу да чекам.

У дућанима се тресу од смеха.

— Мајсторе, море; Ама ти мене ка да заборави овђен> По дућанима се већ ваљају од смеха.

— Отпадоше ми, море, руке држећи ову ћасу! Него отварајте! Па се дигне да изађе, али не зна на

која је врата ушао, па зато заређа од једних до дру-

__вих па на свака лупа, док му најзад не отворе у оном дућану кроз који га нису ни пропустили.

"— Шта је, море» пита га газда. А откад ти туг

— Ама ти ка да тераш шегу са мном! Какав је ово зулум» раздера се насапуњени као бесан.

— Ко тера»

— Па ти! А да ко грми сељак, готов да се бије.

— Зар ја Бог с тобом! Вели му овај. Сад те -први пут видо у животу. Море, пази ти, рођаче, немој да вређаш!

Погледа сељак на човека, виде да доиста није онај. Онај је био млађи и, после, ово је кујунџијски дућан, а онај је, добро се сећа, био ситничарски.

· = Е, опрости, вели насилан; упозно се ка човек.

— Е, немој то други пут да чиниш! љути се кујунџија. = Па ко ће мене сад да обрија»

— Па берберин, а да ког

— Е ђе је, кумим те Богом казуј!

'"— Ено га 'намо преко сокака. Ено, видиш тамо, хеј — хеј тамо, где видиш онај пешкир да виси, иу пенџеру силне пијавице. ет Пето је подалеко!

Зли ке. ба 24 ВАЛЕ: