Сељанка

5

8

и ја се мало смирих. Али кад удари снег и стеже зима, па ја видех како она мала машина ради, па стока чак ни од шаше не оставља огризине, рекох да Бог поможе. Ми те зиме не потрошисмо ни половину сена и шаше, и опет нам је стока дочекала пролеће баш гојазна.

Сад се и сам чудим, — смешио се мој познаник, — како смо до сада без сечке могли и живети. Бога ми, нека је'благословен онај, који сечку измисли; а хвала и онима у Савезу наших Задруга, што нам набављају те корисне направе. Ја верујем да ће бити пуно људи, који се сад мрште, кад им се казује за ову справу, а који ће после благосиљати онога, који је ту справу измислио, а и онога који их је научио, да се помогну том корисном справом

Лист „Сељанка“

Да ли је потребно да и наша сељанка има свој лист, ја мислим да о томе треба мало проговорити. Женско чељаде у селу ако сврши основну школу, после школе врло мало или ништа не прочита. У многим селима постоје читаонице а већина их је без читаонице, али у њима видећете по неког мушкарца али женска чељад не улази у њих. Велика је потреба да наша девојка у селу пре но што се уда прочита много што шта и научи многе ствари које ће јој бити у браку од велике користи.

Лист „Сељанка“ јен покренута у тој жељи да се сељанци помогне, да је научи и упути на бољи и здравији живот. Кад би свака девојка у селу прошла кроз домаћичку школу то би била велика срећа и добит за наш народ, али пошто је у нашој држави према нашој величини мали број домаћичких школа, то је бар у неколико олакшано нашој сељанци излажењем једног листа у коме би она нашла поуке из домаћинства па онда поуке око неге детета нарочито одојчади, коју немилосрдно смрт покоси само услед незнања матере. Мучно је данас живети. Мучно је и онима, који су

просвећени и научени, а још је мучније онима, који само то знају, да треба радити, а мало могу разлико-