Сељанка

обрадоваше се наши људи на овим странама, да је куцнуо свети час да се Босна и Херцеговина ослободе вековних угњетача. Мом покојном оцу, прича чича Милан, дође једног дана Петар Петриновић из Плавна и рече: „плануо је устанак у Херцеговини“, а мој се отац обрадова, и ту се договорише за устанак, и четовођа је био Дамјан или како су га звали Далус Њурица из Тишковца. У Трубару су се заклели на вјерност војводи Голубу Бабићу и генералу Деспотовићу. Главно склониште су били Црни Потоци. Једнога дана у нашој су кући били војвода Крецо, Поп Каран, Дамус Ђурица, и учитељ Миленовић, и разговарали о устанку, кад дође на кочије Стево Вујатовић с једним господином и рече да се зове Петар Мркоњић.

Мој отац није ни слутио, ко се под овим именом крио, и силно се обрадовао кад је видео да је Мркоњић вољан да се бори у усташким радовима. Али кад мом Оцу мало доцније саопшти Јован“ Ерцег-Скобља да је Петар Мркоњић Петар Карађорђевић, да је то унук Црнога Ђорђа, а мој отац је узвикнуо од радости „О Боже ти нам буди у помоћ“, Петар Мркоњић је собом донео један сандук пун прогласа, којима се позива народни устанак, и да је дошао час да се Босна и Херцеговина ослободе туђег јарма. Бог зна, прича чича Милан, колико сам ја тих прогласа лијепио тајно по раскршћу, зидовима и буквама. У нашој кући вели, био је магацин за оружје где се крило од Аустрије и ја сам као дечко чувао магацин. Као год што је Дамус Ђурица скупио усташку чету око Црних потока, исто тако је око Босанског Петровца никла чета попа Карана, он је био храбар и песма _ говори о попу Карану ово:

Бјеште Турци чарана, Ето попа Карана,

И са њима Сима Чавка Жалосна вам Мајка

Бјеште Турци чарана Ето попа Карана

И он носи сабљу змију Бјежте турци у Азију.

Најзад завршава причу чича Милан да јеу њихово село долазила и племенита Мис Ирбијева. Дошла је са Јандром Вујатовићем и братом му Стевом, па је била у пролеће 1876 год. И она је у њиховој кући била гост два дана, дошла је да помогне избеглицама, много су новца поделили народу и многу сузу утрли. Чича Милан Плавшић живи врло скромно, може се рећи и оскудно, али кад прича о тим устанцима чисто се старац подмлади. Ту сам у његовој соби видео и један велики орахов сто, за којим се седело и већало