Сељанка

15

тоцима за слободу и уједињење са Србијом 1875—1877 год., боравио је легендарни војвода Петар Мркоњић — касније Краљ Петар 1. Ослободилац. — Устанак турци угушите издајом Аустрије 24-УШ.1877 године“.

Гости из Книна дошли су аутомобилима. Дан је био диван. На свечаностима је учествовало читаво село. У многим говорима при откривању спомен-плоче, као и у здравицама на банкету који је у истој кући приређен, спомињаве су многе дивне успомене у Црним Потоцима. На свечаности су била присутни четири жива учесника из самог устанка. Њима је указана нарочита пажња.

ЗЕ ,

Мојим члановима из читаонице, који нису знали за вашу посету селу, бијаше жао што их нисам обавестио. Ако Бог да здравља, идуће године сазваћу све чланове, кад дођете и ако хтеднете испунити њихове жеље да им одржите једно предаваље. Ваше упуте о томе да одредим неђељно један дан кад ће само женске моћи да долазе у читаоницу, већ сам спровео у дело.

Ствар се је показала корисном. Радо посећују читаоницу и у приличном броју, још радије слушају преко радиа народну музику и национални час. Моја попадија добила близнаке и то сина и кћер. -

Искрено вас поштују свештеник Момчило. ЊБујић и попадија.

Дулићи — Херцеговина, 1935 год.

Драга и мила моја госпојице,

Прошло је већ дуго времена како вем нијесам писала. ја вас молим да ми опростите. А ви сте мени у „Сељанци“ писали и хвала вам да ме се сећате. Драга г:-це, ви и сами знате кад се неко дуго не јави да ту има узрока. Мој је узрок тај што се и ја са великом срећом удајем за доброг младића Моје ће венчање бити о -Духовима, па вас позивам да дођетг на моје венчање. Сад да вас упитам како вам се допадају нове ученице, какве су Херцеговке, јесу ли боље од менер -

Сад поздрављам све у школи моје непознате другарице, сви вас моји укућани поздрављају.

"Вама увек љуби руку ваша

Роса Мандић,