Сељанка

Баћа

Тако смо га сви звали. Можда је имао и крштено име, не знам; али што знам то је, да га нико другим именом није звао.

Ала то беше људина, као гром! Кад га видиш шором чинити се као да иде онај велики храст што је пред црквом.

Јак ти је био, пусник, као земља. Што год докопа у руке, то здроби у млево. Сећам се једанпут, баш на Ускрс подолазили људи цркви, па после свете службе, засели по соврама, поздрављају један другога и туцају се шареним јајцима, ту и Баћа. Па се некако додеси те његово јајце разби свачије с ким се год туцао. Стали људи па се крсте од чуда, а неки погледајући га завидљиво, повикаше:

— То је наливак!

— Није — вели Баћа;

— Онда је морско!

— Није.

— Онда је црвено-

— Није

— Па какво је!

Кокошије! — рече он, а сав се натуштио. — Није га заиста кобила снела! Ево па види!

И пружи јајце, а оно пође од руке до руке. Људи га огледају о зубе и одмахују главама, чудећи се толикој тврдоћи. Њему дође нешто криво.

Шта се чудите ваздан, Дај овамо то јајце. Дадоше му. Он га узе онако уздуж; стави му врх под палац, а шоду на кажи прст, па рече:

— Кладим се: да ћу га овако разбити!

Не можеш!

Јајце прште

После то сви кушаше, али — узалуд.

Срцем је био добричина. Заишти му шта хоћеш, даће ти крвљу испод грла да се напојиш. Ако немаа види да си потребит, оде и узајми, само да ти помогне.

Па опет — поред свега тога — нарав му није ваљала ни две паре. Убојица је, брате и налетан до зла Бога! Ништа ти му лакше није било него заметнути кавгу. Видиш га, лепо разговара с човеком, док тек одједанпут пукне шамар.

Због чега је био такав, Бог ће га знати! Биће свакојако да попа има право кад оно рече:

за ба: 24749 а нај си ај

Ватра и вода добре су слуга а зли господари. Ко другоме јаму копа сам у њу пада.