Сељанка

18

( 12 Х-935 Жабар—Брчко

Мила Госпођице, ево добих времена да вам пишем и желим да вас ово моје писмо затече у здрављу и задовољству, као што и ја имам у мом срцу задоввљство од оних ваших добрих савјета којих се увек радо сјећам. Драга гце ја знам да ви сада имате пуно посла, јер се спрамате за испит. Како су вам ученице, мислим да ће те се скоро растати. Ја знам како ће тај растанак бити тежак и увијек ће да жале за тај заједнички живот Ја сад имам пуно посла око ручног рада, а рада сам да спремим и зимницу. Поздравите много г. Доктора и Госпођу а вама љуби руке увек ваша захвална

Даринка Стојчевић

Поздрављам и све непознате другарице желећи им свако добро и одличан успех и молим да метнете у „Сељанку“,.

Драга Мандо већ је прошло дуго времена када смо се растале од наше школе коју нам је оставио вјечну успомену наш никад незаборавни Краљ и до гроба ћемо бити захвалне и жалићемо Га вјечито са болним срцем и сузним очима. Драга Мандо пиши ми шта је с тобом јеси ли се удала, поздравља те сестрински (то је Манда Карамић Церна Винковци)

Даринка Стојчевић

Честин—Гружа— Шумадија 13-Х-935

Поштована Госпођице

Ево и мене после дужег времена и ћутања да вам се јавим. Већ цело лето прође а ја вам никако не писах нити вас упитах како су вам ученице и како слушају. Како сте ви драга г-це» Зоам да сте сада многв заузети јер ће скоро испит, знам да сте и преморени од сувишног рада. Ја често пута са мојима говорим о вама и кажем да вам се збиља мора признати, ви ћете се г-це дуго и дуго спомињати, јер свака ученица која буде прошла кроз ту школу док будете ви ту, она вас вечно не може заборавити. Веома сам се радовала да ћу вас видети на Опленцу као и Горица, али на жалост било је ружно време, падала је киша па нисмо смеле кренути на тако далеки пут. Сада смо 9%Х биле у нашој цркви и запалиле свећу почив нашем милом Краљу Алекандру, који је много волео нас сељанке и који се за нас бринуо, и ми ћемо за њим вечно жалити.

Видела сам из „Сељанке“ да се наша Роса удала, жао ми је било што ми није писала, али сам јој опростила, звам да је била заузета са послом. Мара ми је писала да се верила и ја сам јој честитила веридбу. Ја. са Горицом често препричавам о нашој школи и ређамо успомене из школе. Збиља то је време било најлепше и мора остати кроз цео