Сељачки кредит : факта, мисли, критика

6

продаја ситних пољопривредних имања држав= них. Ова три питања спадају, као што знамо, у област финансијско-политичку. Данас сваки политички човек зна, да се већ три године наша финансијска криза објашњава, великим делом, пасивношћу државних привредних предузећа, која. су многобројна и чији удео у државном буџету износи 40%. Много је писано и говорено о томе, на који ће се начин уклонити зло, али се до једнодушности није дошло. Финансијски Одбор прошле Народне Скупштине, на пример, стао је. на гледиште дезетатизације; али он се на овоме задржао, није ушао у питање, да ли ће то бити у облику отуђења дотичног предузећа или само: давања под закуп, или мешовите експлоатације. Насупрот томе данашња влада сматра да је комерцијализација најбоље решење финансијског“ проблема државних подузећа. Уредба о комерцијализацији државних железница већ лежи: пред Народном Скупштином, а и она о државним рудницима је у фијоци односног министра...

Код оваквог стања ствари, т.ј. великог неслагања у погледу решења, покушавати у једном закону, који нема никакве везе са тим питањем, дати решење значи, рескирати прекор кријумчарења једног прописа, који се једино на тај начин може да реши, што ће Министар Финансија, после свестраног проучавања, једним својим пројектом закона, довољно образложеним: предложити солуцију на једнообразној начелној бази за све.

Недопуштено је предлагати с једне стране продају фабрике шећера, с друге давање под. закуп „Беља“, у тренутку, кад новине јављају, да се у руднику „Зеница“ установљава мешовита експлоатација. То није ред, то је хаос. Потребно је нагласити, да је на јавно мишљење“ морао учинити дубок утисак предлог, да се прода баш фабрика шећера на Чукарици. Свака држава има и таквих подузећа, која не смеју отуђити чак и кад се не рентирају, а то је онда, кад та подузећа имају не само финансијски негои други значај. Фабрика шећера на Чукарици.