Сељачки кредит : факта, мисли, критика

205

носи неколико милкјарди. Тај капитал није сав слободан, већ један део, један је везан за њихове сталне муштерије, а јелан део флуктуира и у извесним размацима је слобедан. |

Постоје свега две могућности за нашу пољопривреду, да се користи тим капиталом; или! да се обрати банкама за кредит или да се по- | јави као њихов конкурент према улагачима. | Прво је сдавно наступило и узима све већи обим. Сељак се све више задужује кад банака. Поуздано је, да су најмање две милијарде народне штедње преко банака на расположењу пољопривреди. То је тај кредит, који се с правом назива врло скупим. |

На последњој анкети Мин. Пољопривреде о презадужености сељака од 19. јуна 1928. поновљена је стара заблуда, да је каматна стопа висока зато, што се сељак задужује код малих банака. Није код свију малих банака висока каматна стопа, ова органски није у вези са величином кредита установе, већ са висином каматне стопе, коју сне плаћају и са квалитетом дужника.

Ми смо већ заборавили, да је наша највећа кредитна установа — Нраштедиона — наплаћивала од својих дужника најмање 20%. То је било онда, кад је она плаћала својим повериоцима до 192%. Мале банке нису првокласни дужници, оне плаћају високу камату својим повериоцима, те, следствено морају наплаћивати релативно високу камату. Наравно, не може се од сваког дужника наплатити висока камата, већ само од онога, ко мора да је плати; то је дужник слабије кредитне способности, а у ту категорију спада наш сељак. Узроци су већ познати.

Наш сељак, са ситним поседом, и целокупним стањем свога газдинства није примамљив дужник у опште, а најмање за чисто комерцијално кредитне установе. То значи, да наш сељак индивидуално не може да рачуна на јефтин кредит код наших банака. Он ће увек плаћати највећу камату. Против тога законодавац је немоћан. Оно може да изненади сељачке повериоце'