Сељачки кредит : факта, мисли, критика

206

за раније дугове, али не и за будуће; а ови су _једино интересантни код проблема организације кредита.

Погрешно би биле. извести из овога закључак, да сељак никако не може доћи до јефтиног кредита на домаћем тржишту капитала. На против!

Да почнемо мало из даље. Речено је, да има првокласних дужника, који добијају данас зајмове са 9%. Њу рачунају наше банке у међусобном контокорентном саобраћају. Кад би се на пр. Праштедиона обратила за кредит Општем Југо-

словенском Банкарском Друштву и обрнуто, свакако, да камата не би била већа од 9—10%. Кад би сељак имао своју банку нстог калибра, п он би могао да добије најјефтинији креднт у земљи, Тако је у Данској, Белгији н другим северним земљама. Тамо су сељачке задруге главни дужници банака. Наше задруге не спадају у првокласне дужнике (сем словеначких).

Закључак: Само преко једне моћне н добро управљане банке могла би наша пољопривреда да рачуна на најјефтинији банкарски кредит у земљи.

Свакако да бин много повољније било по сељака, кад би могао да привуче улоге на штедњу. Тај задатак могу да изведу сељачке банке, а то су кредитне задруге. Ни ту нема ничег необичног: као што смо видели, у Словеначкој су оне потпуно успеле у томе послу. У Хрватској и Славонији имамо са свим противну појаву, да је сву сељачку штедњу прикупила банка, а да су кредитне задруге тако рећи без уложака. Како се то објашњаваг Разликом у поверењу према једним

другим задругама, а ово је последица разлике у управи. На овоме не треба даље да се инст„стира, довољно Је да се сетимо свега, што је речено у глави о кризи задругарства, па да се разуме неповерење сељака као повериоца кредитне задруге. Може се рећи, да је добро, што осељак није давао своју уштеду на приплод ме сној задрузи, она је пролазила и пролази кроз