Сељачки кредит : факта, мисли, критика

219'

трачи: да видимо и чујемо шта се хоће; да се онда определимо, а ми богом обдарена нација брзо се сналазимо. Тако је и било. Брзо смо изашли из улоге посматрача и почели живо да гестикулирамо, чим смо приметили, да може бити ћара за нас. Мислим на наше живо учешће у раду треће поткомисије на питању о међународнеј организацији пољопривредног кредита.

За време трајања међународне привредне конференције донео је-један београдски лист громопуцателну вест, да је наша делегација успела да убеди конференцију о потреби међународне организације пољопривредног кредита. Пре месец дана (опет једном громопуцателном. депешом са конференције за међунардну трговину) понова је блеснула у јавности нашој та вест, да поново оде у заборав. Да би престало играње жмурке са нашим јавним мњењем, потребно је, да видимо, колико можемо рачунати са том маном за сељака.

(Отац ове идеје, колико се из протокола може да види, није наш делегат, већ руски T. Сокелњиков. Он је први предложио да се оснује међународни институт за пољопривреди и кредит на основи сарадње са националним земљорадничким задругама. Пожељно је, рекао је ом, да оне пољопривреде, које имају и сувиш, капитала кредитирају оне, које га немају“). Предлог није наишао на одушевљење код свију. Он је

одбијен чак и од оних, чија је пољопривреда у то доба патила од највеће оскудице у капи“ талу после Русије, од Немаца. Одушевљено је прихваћен од нас и — Талијана. Француски делегат Готје казао је неколико пунозначајнијих речи: „Фрацуска је решила питање пољопривредног кредита. Добро би било, кад би се исти“ организовао међународно, — ако би то било могућно“). Затим је питање упућено трећој поткомисији. То би била права вавилонска кула. На-

ı) Rapport et actes de la сопебгепсе ćconomique interпабопаје, мо!. 1, стр 127—180.

2) Ibid crp. 190.