Сељачки кредит : факта, мисли, критика

"220

"роди, којима је потребан капитал, навалили су као деца на кума, кад излази из цркве. У журби да што пре дођу до пара, нису стигли у први мах, да се споразумеју, па су са својим предлозима ударали један у клин други у плочу. Коло је повео пољски делегат са предлогом за оснивање међународног института за сељачки кредит. За њим је дошао чиленски делегат, који предлаже да се препоручи Финансиском Комитету Друштва Народа да покупи излишне паре по свету да би их позајмио потребитим земљама. Југословенски делегат енергично је подупирао пољски предлог везујући га са чиленским. Ствар је подупрта од Турске и Бугарске. Све је изгледало лепо, док није устао делегат Северне Америке и изјавио престо и јасно, да се не може Очекивати да његови влада сарађује на том ин=ституту. Кад се узме у обзир, да је енглески делегат изјавио, да се ствар има да препусти Међународном Пољопривредном Институту у Риму, онда је јасно било, да се институт може основати, али без американско-енглеске помоћи, јединих, који имају за сада сувишног капитала. Рад треће поткомисије потсећа ме на рад финансиске секције Друштва Народа Конференције Мира у Паризу. Французи су били замислили Друштво Народа као установу, која има да финансира репарације ратне штете, и њихов министар финансија г. Клоц, кога је притискивала потреба сгромног капитала, није умео да сакрије ову своју жељу. Кад су Американци и Енглези видели, да они треба да испадну финансијери француске обнове, прошапуташе међусобно само некслико речи. Томе је следовало категорично „не“ од стране председника секције, садањег гувернера Енглеске Банке, г. Монтегју-а и ми сахранисмо једну наду, да дођемо лако до пара, = јер смо рачунали да Французи не би оставили нас на цедилу. Трећа поткомисија Конференције завршила је једном дугом резолуцијом, — како је то обичај. И сувише је скупа штампа, да бисмо је целу