Сељачки кредит : факта, мисли, критика

тих пстраживања. Врло је вероватно, управо сигурно, да се слободне задруге ни у ком случају неће фузионирати са државним месним задругама, пошто су оне на брзу руку ни без великог размишљања пале у дуг.

Не остаје друго, до да сставимо за сала“ стање снако какво је.

У Србији не постоји слобода оснивања задруга ван Главног Савеза. О тој се одредби може да дискутује. Ја сматрам да је та принуда корисна по задруге. Највећи део месних задруга је тако сиромашан, да им је немогућно наби кредита по повољној камати. У сваксј земљи има и задруга. које имају више капитала, но што им је потребно; тај се може спровести з4другама, сиромашним капиталом, само преко Главвог Савеза. Да једна месна: залруга за кредит добије кредит, није доста ла докаже, да задругари имају укупно толико и толико јутара земље, толико стске итд. Потребно је пре свега да у њој влада ред и да примењује строго правила здраве задружне политике. Те се чињениц мету да контролишу. само преко инспектора Главног Савеза. Најглавнији узрок успеха словеначког задругарства лежи у идеалном функционирању инспекторске службе. Задруга „зависи прво од секретара, а за тим од инспектора. Инспекције су оруђе кредитне политике. Прегледи месних задруга имају се вршити непрекидно. Свака задруга мера онти прегледана у краћим“ размацима времена. За добру инспекторску служ= бу потребан је способан и добро плаћен персонал. Тај се може да формира данас без великих тешкоћа. Главно је да је плаћен.

Сви савези па и Главни Задружни Савез имају своје инспекторе. Тако треба и да остане. Али поврх свега тога Земаљска Задружна Бавка има да образује своју врло јаку и живу инспекцију. Ота даје кредите, она има ни ла келтролише. Њени инспектори имали би самс пословну стралу пред очима. Све остало остаје у надлежности ин=спектсера Главног Задружног Савеза и | лавних Савеза.