Сељачки кредит : факта, мисли, критика

281

Овом би се инспекцијом обезбедила 3. Задружна Банка од ризика. Задруга, па чак и Главви Савез, у којима није све у реду у пословном

погледу, искључују се немилосрдно од кредита.

Та би било средство да се Земаљска Задружна Банка сачува од губитка данас. кад се задругарство налази у кризи.

Али је главни и врховни циљ државне 32дружне политике: унапређење задругарства, ког

је је, како је то казао проф. д-р Чајанов, једини.

начин хватања везе измеђ социјалног агронома и сељака: односно, које је, како сам напред изложио, једини орган највећег дела државне политике на унапређењу пољопривреде. То се може постићи мералним средствима. Ни ту нема ничег новог. Ништа ново није казала ни Међународна Привредна Конференција у Женеви; -али је ипак њезин рад један документ задружне историје, који у нашој средини треба нарочито да се чује. Због тога доносимо овде у најкраћем изводу њезин рад у вези са Задругарством.

Кад су Французи питали г. Лушера, иницијатора женевске ·економске – конференције, шта је урађено за пољопривреду. он је кратко одговорио: препоручено је форсирање задругарства. Одговор је потпуно умесан; конференција, која је по идеји сазивача имала да благослови међународне индустриске картеле, претворила се у апотеозу задругарству. Трећа комисија конференције имала је да се бави пољопривредом. Она је имала три поткомисије: 1) за општи питања, 2) за задругарство и 3) за пољопривредни кредит. Свака је поткомисија завршила свој рад једном резолуцијом, која код друге поткомисије гласи:

„Сељаци ће најбоље послужити условима свог живота и допринети општем благостању служећи се свима облицима задруга: за на-

бавке, за продају, за прераду; за кредит ради.

набавке потребног им капитала (за усавршавање оруђа, побољшање обраде земље, конзервирање производа).

„Задружне установе повећавају куповну