Сељачки кредит : факта, мисли, критика

је од србијанских политичара. И тамо су обласне банке ушле у моду, свакако са истим задњим намерама. E. Стјепан Радић није могао да успе да добије свој парламенат y Загребу, па како у Београду нема маха како би он желео, то је он изабрао област за вишак своје енергије као политичар. И он је присталица обласних банака, али није искључена могућност да би и банке за За агребачку Област постале оруђе партијско политичке борбе. Србијански законодавац, који на све мисли, желео је да онемогући дегенерисање банкарства и због тога је у члан 31. унесена идеја да обласне банке не могу кредитирати појединце, већ искључиво установе за пољопривредни кредит. По моме скромном мишљењу циљ је промашен, јер се и преко установа за пољопривредни кредит може да врши партијске политички утицај, не мора се делити новац п0јединцима. Али сама одредба на овоме месту преставља такође анархију. Кад се хоће обласној кредитној установи да законски лимитира циљ, онда то треба да се изврши у односном закону.

"2,

не постоји презаљлуженост наше пољопривреде.

Таласи због сељакове презадужености почели су одавно да преливају правитељствене обале. Министарство Пољопривреде, владин орган за пољопривредна питања, приредило Де већ две анкете о сељачким дуговима. После обилно измењаних мисли сложили су се учесници на томе да сељачки дугови износе око три милијарде динара. Само што се анкета није побрннула и за доказни материјал за ту своју тезу. Питање о презадужености сељака је једно фактично питање, на које се само помоћу факата може да одговори.

Да видимо каквим се доказима служе они, који тврде да је наша пољопривреда презадужена .