Сељачки кредит : факта, мисли, критика

гоговор.

Сељачки кредит је био кроз низ година предмет мојих повремених проучавања: али је књига „Сељачки кредит“ написана на „брзу руку. Док су једне партије штампане, друге су писане. То је учинило неизбежним местимична понављања, овде онде стилске рогобатности, а и штампарске грешке. Важнија литература поменута је у тексту; извори, којима сам се служио, тако су многобројни да би именовање однело много простора.

Чињеница, да је наша земља у погледу кредита на последњем месту, учинила је неизбежним једну јачу ноту огорчености. То нарочито важи за ауторе пројекта закона о раздужењу сељака, према којима иначе имам само симпатије. Израз „сељачки кредит“ захтева објашњење. Можда бих још лањске године ову књигу крстио „Пољопривредним Кредитом“, пошто је „пољопривреда“ једини израз, који обухвата све облике агрономне делатности; али је он књижевна кованица, која није успела да пролре у народ. Тиме је изгубила интерес за оне, који желе да се споразумевају са народом. Њу су одржавале скрупуле стручњака. Г. Мих. Аврамовић је прешао преко њих, давши своме најновијем делу назив „Сељачко Газдинство“. Он вели у предговору, да израз сељак означава професију; чевека „који по правилу ради сам своју земљу са својим укућанима“.

Чини ми се, да ова дефиниција није тачна; она је много уска прво због тога, што се и онај, који обрађује туђу земљу, може назвати сељакеом; и друго, што искључује сељаке, који се не баве обрађивањем земље.