Сељачки кредит : факта, мисли, критика

34

положај сељака, учинио је да се донесе мера, којом се отежава наплата механџијских потраживања, па онда закон о сеоским дућанима итд. (Са забраном и претњама никада се није могло да сузбије зло, које лежи у привредним приликама. Једино што је сељаку могло колико то: лико да олакша положај, то је појевтињавање | кредита. Наравно да је и моћ државе у том погледу ограничена, али су се владе и владаоци Србије у 19. веку трудили да и у том празцу у“ чине нешто. пр i

Кнез Милошево финансирање по начелима приватно-привредним створило је велике готовине у државној благајни. Несавладљиви трговачки дух његов и његових великаша није могао да одоли, а да не унесе трговачке принципе у управу том имаовином. 1830. г. организује он давање државне готовине на зајам, али само варошанима, Свакако да посао није био лош. То се 1839. г. проширује и разрађује. Зајмови су се могли давати на хипотеку, на кућу, виноград, воћњак и пољско имање и на јемство. Али непуне две године доцније долази наредба, којом се искључују виногради и воћњаци као подлога. хипотекарних зајмова и у исто време утврђује минимум једног зајма на 300 дуката. (e обзиром на тадању куповну снагу дуката, та сума премашала је кредитну способност сељака, и зато је само имућнији варошанин могао да се ко“ ристи том установом.

Хипотекарни кредит може само у облику < мортизационог зајма да буде користан по дуж“ ника. Сазнање о томе дошло је тек у првој половини 19. века. Релативно доста рано (1858 г.) уводи се у Србији систем амортизациони за хипотекарне зајмове из државне касе. ом ен ве= лики корак унапред, али само у корист варошанина, Србија, у којој је тада било 98% становништва пољопривредног, уводи први амортизадиони хипотекарни кредит из државне касе уз искључење сељака!

Како наравно ни максимиране камате, ни средњовековни прописи о доказној сназн за-