Сељачки кредит : факта, мисли, критика

35

склетве у случају зеленаштва, ни зајмови из др-жавне касе варошанима, нису могли да олакшају "нимало положај сељака, то су добронамерне владе морале ићи и даље. Како је после Кримског Рата положај пољопривреде био врло те-жак, то су биле далекосежне и мере које су пре-дузете 1862. год. Ацх grands maux, des grands remćd-s! Е

Основана је државна хипотекарна банка, названа Управом Фондова, са задатком, да готовину разних јавних фондова, којима је дотле у_управљало Министарство Финансија, даје у облику хипотекарних кредита, и то под врло повољним условима, са 6% камате (која је била далеко испод пијачне). Зајмове су могли добити првенствено они, које је снашла каква несрећа! Каква наивност! А што је најглавније, ни овога пута није заборављено да се утврди минимум зајма — на хиљаду пореских гроша. „Да би мали сеоски поседник био сасвим искључен, дошао је даље пропис да сељак мора у молби да назначи употребу зајма. Високи дожавни функционери већ постављају разлику између незрелог сељака и зрелог варошанина.

Сељак се има контролисати као малолетник; при узимању зајма мора се водити рачу-на о томе да новац буде употребљен општеполезно, док варошанин може новац, добијен од Управе Фондова, да да и сељаку на зајам са далеко већим каматама. [ако је уосталом и биno. Управа Фондова била је установа, коју су '"багато искористили високи чиновници и богате чорбације из паланке — обоје државотворни елементи у земљи. Помоћу ње су дошли до кућа попечитељи, начелници, казначеји, судије ит. д., а зеленаши из паланке до готовине, коју су давали сељаку под интерес са 200 на сто зараде.

При поновљеној кризи, девет година дошније по оснивању Управе Фондова, поновио се вапај за сељака. Добронамерна влада није мотла да се оглуши и овом приликом: предузела је неколико реформи. Пре свега основала је о-