Сељачки кредит : факта, мисли, критика

кружне штедионице. Основна идеја ове устано- -

ве лежала је у сазнању, да је Управа Фондова.

далеко од села и да је то главна сметња сељаку да дође дао кредита код ње, па уместо да се отворе филијали, оснивају се окружне штедионице. Име не чини ништа; главно је да су паре за сељака ту. Овога пута је минимум једног зајма утврђен на 300 гроша пореских, али се зато није заборавио максимум, који је утврђен на 30.000 гроша! И тако су окружне штедионице за кратко време по својој појави разнесене од кобаца пре но што је сељак и сазнао за њих. То је било 1871. г. Никада сеу Србији од ослобођења није чуо такав вапај због зеленаштва као 1873. г. Све дотле сукцесивно предузимане мере биле су без дејства на положај сељака, али то није сметало владама да проду-

же истим путем. Прво се прогласило да главно“

зло лежи у томе што је 8. 471. заштићено само два дана, те је повећано на пет дана ораће земље и привилегија је резервисана само за сељака.

Управа Фондова је већ одавно била пресушила. Дошло је било време да финансијски гени-

ји експериментишу у циљу наводњавања њених. каса. По угледу на хипотекарне банке на страни.

одлучено је 1874. г. да Управа Фондова може издати заложнице за 12 милиона динара са 7 од сто камате. То је био начин да се хитно дође до новца у земљи, у којој није било ни пет OC ди, који су знали шта је заложница, у којој ниј

постојала ни једна једина хартија од вредности ни као државна облигација ни као акција (Прва Српска Банка већ је била банкротирала), у коој се нико не би умео снаћи са тим папиром. А

(a је потреба за новцем била хитна, показује даљи пропис, по коме се новац, добијен заложницима — и то само тај новац — има дати на

ајам онима, који буду доказали уверењем влати, да им је имаовина узета у попис или да се алазе пред том опасношћу. За интелигентне по-

во

доста и један благонаклон закон.

данике није потребна помоћ у готовом, њима је: