Сељачки кредит : факта, мисли, критика

87

Зеленаши су свој новац имобилизирали код "сељака, а нов би се могао још много полезније да пласира. Хитна потреба за новцем је очи_„гледна и због тога се покушало подизањем ка-мате на улог на штедњу на 9% од стране Управе Фондова. Како је у Србији онда пресипало у покретном капиталу и како у то доба случајно није било ни једне банке, то је посто_јала оправдана нада, да ће готовина, у којој се гуши народ, да испуни касе Управе Фондова. Па како је право било -да се једанпут и за се· љака нешто учини, одлучено је било да се Управа Фондова може да служи окружним штедионицама, при исплати зајмова, да се сељак, коме је одобрен зајам, не би штрапацирао чак до Бе"ограда. Зајмови су великодушно одобравани само нису исплаћивани услед једне мале, више формалне, сметње — због празних каса.

Сељак је отписао Управу Фондова, за њега она није постојала. Уосталом она није била ни интересантна, пошто је била стално без пара. Али је била интересантна за њене дужнике, господу и капиталисте. Тешко _је било дужницима да враћају дуг и ако је годишња отплата била врло мала. Новац се могао боље употребити. Увиђавна дирекција Управе Фондова уважила је тај разлог и допустила дужницима, да плаћају кад ко хоће. И тако је 1895. г. на укупно потраживање Управе Фондова од 25 милиона динара 12 милиона динара било са протеклим роковима — тачно половина! Узгред да се каже и то, да је 1906. г. у Народној Скупштини констатовано, да је Управа Фондова већ одавно била постала оруђе партијске политике. Зајмови су давани само оним лицима која су доносила писмо од министра, у коме су стајале ове речи: „Изиђите у сусрет овом господину, он је велики национални радник“.

Даља историја Управе Фондова је без икаквог интереса за сељака. Деведесетих. година појавио се задружни покрет, већ опробане "средство за решење питања пољопривредног