Сион

Попу Идији тада беше 14 година; књизи га .је учио сам отац, и приготовљавао га свештеном чину, јер тада још не беше заведена богословија. Но да би Илија гпто више прлбавио знања — бар у певању и правилу црквеном, прати га отац у двор поч. Митрополдта Петра, где се он у овим двома добро спреми. а за тим — 1836. године рукоположи га Митрополит за свештеника, а ово је ведику радост његовом оцу причинило, јер често би рекао: „да ми је да видим мог Илију запопљеног не би жадио да умрем" . И заиста , тако се и деси, те исте године стари поа Нешо умре, оставивши након себе свог младог сина Илију свештеника. Ерасан ово беше човек у првој половини свог јавног живота; јер услови, нужни за живот беху ту, ништа не оскудеваше па се могло срећно и живети. И где може човек срећније проживети, но у кругу своје породице? Као домаћин — свештеник , поп Илнја оставио је лепу успомену код свију оннх који га познаваху, а нарочито код својих парохијана. Писац ове биограФице , који лично познаваше покојног попа Илију, смело може рећи: да се у пуној мери могу однети попу Илији оне речи апостолове: Подобаеп арезвитер$ бити гостеиримнн^. Јер кућа његова убогвека беше отворена — и кљасту и убогу, и богату и сиромаху. Он их не само гостепримно дочекиваше, но их при полазку дариваше. Кад би му који од блиских пријатеља приметпо да буде штедљивији, он би на то одговорио: „За мене се моле Богу они, којима ја делим, па ће мени опет Бог дати". Као отац своје породице, поп Илија такође оставио је лепу успомену. Пет својих сестара, које на његовом старању иза оца му остадоше, л.епо је и пристојно спремио п у добре куће удомио. Он се стараше не само о изобрадгењу своје деце, него и комшијске. У оно време школе се ни су издржавале о државном трошку, него сваки домаћин дужан је био пл.аћати учитељу, (а они у то време махом приватни беху) по један цванцик на месец и по нешто од јестива. Поп Илија и ту је незгоду одклонио, школицу код своје куће пбдигне, и одсеком погоди учитеља, с тим условом да из целог села дечица могу у шкоду долазити, и књигу учити. Два своја сина издржавао је кроз све школе које су нужне за свештени чин, од којих, један је уредник овог листа, а други полицајни чиновник. За тим однеговао је две кћери, и обе удомио за свештенике. Такав беше покојни поп Илија, и као свештеник, и као брат, и као отац и као добротвор у првој половини свог јавног живота. Друга половина живота овог негда врлог попе, већ није тако