Сион

25

нашег НиЕодаја и предао је свето месхо мени и под моју заштиту. Ја, архијепископ све српске земље, издајем заповест.... да моји насдедници ово свето место не обраћају у метокију архијепископску . . . Нек братија сама избира себи старешину, кога архијеиискои само нек благослови 1 )" . За Иларијоном, дошао је Неофт\ а после њега био је јепископ зетски Евстатије, који је доцније постао архијепископ српски и звао се Евстатије I. На послетку, спомиње се још и јепископ Јован, којп је жпвео за време краља Мидутина и архијепископа Евстатија II. 3., Епаркија дабарска (Добрвскаа). По старим љетописима, катедра ова бида је код цркве св. Никодаја и то у Србији, а не у Захумљу, нити пак у Диокдеји иди Зети. На сву придику, она је местимице била на граници Босне, јер се спомиње, да су на катедрални манастир, у ком је седео једископ нападали босански јеретици 2 ). ; Доцнији љетописци, тачније одређтју место, гди је бида катедра, наводећи , да је она била у Дабру, у области вишеградској 3 ); а то је код вароши Вишеграда, која је у Босни и то на граници кнеж. Србије, при утоку р. Дрине у Рзаву. Доцније, јепископија ова, спојена је са босанском. Од јепископа, спомињу се Јоедк, који је живео за време краља Милутина и архијепископа Евстатија II. 4 ); и Николај бивши ОКО 1327. ГОД. 5 ). (Наставиће се).

Ј ) Повеља од 1233. год. упола сачувана, штампана у Извест. Академ. VII. р. 207. .Упореди: Историјски развитак срп. цркве, стр. 30. '*) У Григоровића путовању -Чтоји: „Срвбскаго двбра". стр. 21. 3 ) Гласник V, 37. Вт. даОрехв во вишеградскомљ пред$лу, сеи бнлг ХердегорачкјИ. 4 ) Мопитеп(;а зегМса, р. 60. 5 ) ,У Григоровнћа 11)1(1,