Сион

24

место у Мостар, као главну варош Херцеговачку. То је било године 1751. или 1763. Еад је Захумље добвло име Херцеговина, онда се и митронолити Захумски стали називати Херцеговачки; а то је било тек после пропасти српске државе. 2., Епаркија диоклејска или зетека. Ова јепаркија, којој је припадала и данашња Црна Гора, имала је своју столицу у Врањину манастиру, код цркве св. Михаила. По казивању најновијих историка'), Врањином се звала једна мала отока у скадарском језеру, која лежи између Жабљака и црничве нахије, на сред пута, којим се од Црнојевића реке у Скадар и обратно вози 2 ). Свакојако, до митрополита Висаријона, који је управљао црквом Диоклејском у 1485. год., катедра је непрестано била у м. Врањину. Под њим је пренешена на Цетиње. Од јепископа зетских, спомињу се као најпознатији: Иларијон, који је био ученик св. Саве. 0 њему св. Сава у једној повељи, датој м. Врањину овако вели: „Христољубиви Иларијон, преосвећени јепископ зетски, слушајући речи Спаситеља, поднео је млоге труде за време свог светитељства. Постављен од мене, за јепископа. Зетске области, он се пре свега старао о томе, да учи људе закону божијем; за тим је подигао у м. Врањину дом Богу — цркву, у име препод. оца ') ГласниЕ XXVII. стр. 166. % ) По Григоровићу у Путешествије, 183; Родослов стр. 295. и 304. Еатедра се налазила у ман. св. Михаила, на источној страни которског залива, у данашњој Боцп Которској (Гласн. XIII. р. 268.) близу вароши Котора. — Владика црногорски В. Петровић и у 06 јц. Истор, Древностп. Москва 1860. год. књ. II. стр. 2.- говорп се, да је манастир зидао Стеван Првовенчани и да је на Сољецком пољу. Милутиновић вели: „На дно солјоцкаго или ти Гребалвскаго пола" (Истор. стр ; 12). А у старој једној забелешци (у Григоровића р. 189,), каже се: — в св. церкви Архангела Михаила на м^ст^ Иловиц$. Гласн. 27. р. 60.