Сион

23

под Стоном ваља разумети неку другу варош, или да у њему није катедра сриског јепископа никада ни бида. — Митрополит Захумски Нектарије, који је био у Русији 1702. г. тврди, да је његова катедра, која се тада налазила у Требињском манастиру, код дркве Успенија Богородице, постојала на том месту још од вајкада, — пре 600 година *); дакле, да је она ту била још од свог постава. Али се ни ово последње казивање не може узети као истинито, јер кад би катедра била у Требињском манастиру, онда би се она тако и звала, нарочито што се Травунија, док се није са Захумљем спојила, све једнако звала тим именом, а то је било тек у XIV. веку. Може бити, да ће најистинитије бити оно казивање иознијег српског летописца, који говори, да је св. Сава установио катедру Захумског јепискипа, „код цркве св. Богородице, под Гором, што се зове Залом, у Невесињском кадилуку" '), као што он и даље говори: „еже и нмнЂ зритсл". Варош Невесињ, у чијем је срезу и околини, по речма летописца, била катедра јепископска, лежи 4о 1 / 2 сахата југоисточно од Мостара, а гора Залом (Заломско брдо), југоисточно од Невесиња 3 ). Мора бити, да је катедра из свог првог места, пренесена била на свршетку XVI. века у споменути већ манастир Требињски, који се правим именом звао Тврдош и налази се још и сада. на пола сахата од вароши Требиња 4 ). Из ман. Тврдоша, столица јепископа, пренесена је била на данашње своје

1) Снотаетп сђ востокомђ г . Мураввева Ч. V. рук. л. 47. (по Голубпнском). 2 ) Гласнпк V. стр. 37. — код другог летописца у Дечанскин спомен. Рнстпћа стр. 3.

3 ) Гласник XX; карта прилог Гласника XXII; 81аДЈси ићег Возшеп иш! сНе Негге§оута — Рошкевића.

4 ) Године 1596. јеппск. херцеговачки Висаријон, а 1602. г. митр. херд. Снлвестар, већ су седели у м. Требиљу. 81аУ13сће ВПзИоШек, Миклошића, и Фпдлера: II. 292. Даље, Срп. Далм. Магаз. 1839. г. р. 134. — У каталогу требпњскпх митрополпта, први се спомиње Висарпјон, У запискама Географ, Опшества Гплфердинга т. XIII. р. 662.