Сион

„Јањевац" као новобрдски митроподит, посвећен био за патријарха у м. Грачаниди. Од јепископа грачаничких и липљанских, спомињу се: Антоније, — за време Милутиново ; Инокентије, — око 1322 год. 1 ) (Наставиће се).

Разговор с децом о вери и моралу хришћанскоме. (Наставак). 3. Рођење Предтече Јована. Што је Аранђео Гавридо рекао, то се пзвршило. Захарпји и Једисавети роди се син 24 Јуна. Јелисавета се радовада, што се Госиод на њу смидовао, те је обдарио нородом. И комшпје и родбина радовали су се срећи њезиној. Сваки се Јудејац обрезивао, а то је значндо да се посвећује Богу, па тиме одседа и одрезује од своје душе све што је грешно и неваљадо. Дете се обрезивадо у осми дан, пошто се роди, а тај дан светковади су Јудејци као домаћп, породпчнн празник. Осми дан састану се сродници у дому Захаријну да светкују свој домаћи празникида обрежу дете. На обрезивању надевади су детету име. Тад је био у њих обичај да надену мдадецу име очево иди име другог ког од бдиже својте. За то су сви гости хтели да се сину Једисаветину надене име Захарија у част очеву. Но мати навали да му надену име Јован. Сви се томе зачуде, јер никоме од родбине Захаријине није било име Јован. Гођаци као не хтедоше на први мах послушати Јелисавету, јер се бојаху да не учине на жао Захарији, да му тиме не убију част. Човек тече сам себи части и задобија је својим добрим делима. Ако вазда чини што је право и ако својим дедима гледа да задобије мидости у Бога, ако вреди да се зове прави човек, којп је створен по обдику Божијем, — онда је он достојан да га уважавају и поштују, онда је он човек у части, и ту част нико му не може одузети осим ако је он сам изгуби. Но ако поступа рђаво, ако због својих дела падне у немидост код Бога, ма да је створен по облику Божијем, опет не вреди да се зове поштен човек; онда он ни части нема, па ма како да га уважавају људи, ма како да му се клањају, онет

') Мопитеп(;а . . . . р. 60. и 563.