Сион

36

њиме истреби заблуде и јереси а донесе иароду истинску науку и просвету.. Поштујмо дакле и ми закон божијц као преки услов за наше спасење, за наше истинско напредовање у побожности и добру, и живимо свето и богоугодно по непобитним начелима његовим. Светитељ пам доказа да је православна вера — снага, која је јача од сваке овоземске снаге, јер њоме у тешким данима искушења очува, народну свест и народно јединство. И та лепа вера хришћанска била је и остала је најјачи стуб који II дан-данас на све стране држи и чува Србина. С њоме је скопчан спомен царевине српске; с њоме је везана нада општег ослобођења — с њоме се Србин рађа и умире. Срећу и несрећу, радост и жалост, добро и зло, она је с народом делила. У време силе и славе — она га је одушевљавала; у време страдања — она га је тешила и крепила. На Косову и на Каменици, на Мишару и на. Чачку, у Призрену и у Београду, Смедереву и у Слан-Камену, на Цетињу и у Сарајеву, -— никад се не одваја од њега, већ лебди над њим као мајка над чедом, као сестра над братом јединцем. Она му је остала од св. Саве као први и највећи завет. Вилиндар и Сту,леница, Дечани и Раваница казују славу њену. У пољу и у дому, о слави и сабору, на суду и на путу Србин се куне њоме као најсветијим што има овога света, што му је највише помогло да очува име српско, да не потоне у поплави туђинства, да му пређу иреко главе најстрашније олује —, а да га не однесу. . . Чувајмо, дакле и ми, бл. хр. ту узданицу, ту лепу веру нашу чврсто и непопустљиво као путеводну звезду у свима нашим нуждама и потребама. Светитељ нам доказа, да је онај и Богу и људима милији, који опште добро и благо претпоставља својим личним користима. . Радимо и ми тако и не двоумимо ни мало кад нас опште благо, општа срећа домовине и народа нашег позива. Јер ако икоме, то Србину предстоји да се сети општег рада за свој народ и за домовину, да се сети оних патњи и