Сион

85

• V

* рене. Он већ није само пустпњик св. Горе: бдагодет божија спремида га је ба више, за теже трудове. Он је архипастир српске цркве. Он подиже у славу божију на, све стране у српству храмове; поставља по знатнијим српским градовима јеписк«е л које је већи-ном сам васпитао и изобразио, а свој архипастирски престо утврђује у средини домовине — у Жичи,. откуда као го^ сунце разсипаше на све стране бдагодатне зраке просветеМ^н истребљује кукољ душепагубне јереси, која у оно добаЧрше ночеда да заражава јужно Словенство п сеје чисто јеванђелско семе по своме народу. Он се стара да прероди душе н срца људска, да упнтомн нарави своје пастве. Он заводи и подиже у Српству школе, па све и старе и младе, и богате и убоге, очински позива онима речима св. писма: „прУидите чддд лослг^шдите тс-не, стрдх^ Господннг нл^чг^ кдс2", јер знађаше да је страх пред Господом почетак свакој мудрости. Он претходи сународницима својима примером кротости и мирољубља; утврђује међу њима братску слогу; напајава срца њихова духом чисте љубави; учи и сдовом и делом исправља и подиже своје духовно стадо... Да и ко ће поређати све заслуге нашег врлог светитеља? Живот његов тако је разноврсан по својој дедателности, тако је обилат по својо.ј садржини, као што беше разповрсна средина у којој је он радио, као што беше обилата благодат св. Духа над младом српском црквом, којој је он сдужио. С тога га благодарно срце Србиново може само хвалити и славити, но врлине његове никада побројати. Но да би ову хвалу и славу према нашем светитељу достојно осведочиди, није довољно, бл. хр., да га само у речи хвадимо и славимо. Онај, који жели да свог свеца достојно прослави дужан је још и да се у свему угледа на живот и рад његов, па да тако свој живот и своје радове доводи у сугласност са животом и радом светитеља. Св. Сава нам доказа какав благотворни утицај има закон божији на живот и душевно спасење нашега народа, јер 3*