Сион

38

између органске и неорганске природе. Све, што су досад о томе говориди природничари, још је веона неодређено и нејасно. Обично се мисли, да се дотле не може решити питање о човеку, док се најпре не реши питање о разлици између органских и неорганских тела, па онда између животиња и растиња. Али у самој ствари није тако. Ово треће питање — питање о човеку — садржи у себи кључ за решење и она друга два питања. Човек можда никад не би тако ревносно тражио ту разлику међу стварима, да не разликује себе самог од свију других ствари. Човек , као што је познато, мисли да је он неко особито суштаство у природи, па за то непрестано и тражи у физичним наукама доказе за то своје мишљење. Те доказе представљале су Физичне науке у различном облику. Најпре казаше, да се цео овај свет састоји из неколико различних и независних делова, из неколико, тако рећи, мањих светова. На том основу могла се после лако да објашњава свака разлика међу појавима. Појави се разликују с тога, што су постали' из различних извора, који су вечни. Тако су кемичари некада сматрали своја проста тела за таке ствари, које су од почетка света различне и разнородне. Тако су некад разликовали органска тела од неорганских , што у њима присуствује нека животна сила. То је један и то сасма груб начин објашњавања. Таком деобом света на неколико мањих светова, који су од искони разнолики дошло се истина до неког поретка; али је такав поредак чисто спољни — меканички. Тиме се свет овај представља као нешто искидано на нарчета међу којима нема никакве свезе. Но тај су начин већ данас напустнле природне науке, па усвојиле други. По овом другом начину одриче се свака разлика, која поништава целину света. Да објаснимо тај начин једним примером. Ако слика природе представља какав поредак, и ако у њој мора бити нацртано нешто одређено, онда у њој мора