Сион

62

Јосиф и Марија пођу у Витлејем. Много је било^људи родом из Витдејема, те се тада стече сила иарода у ову малену варош. Док су Јосиф и Марија дошди, већ су дотле богатији људи заузеди све куће, те њих двоје не могоше нигде наћи стана. Кад нису могди да нађу стана у вароши, морадоше изићи у окодину да се скдоне гдегод. Витдејем беше на брдовитом месту. Свуд у наокодо бидо је доста пећина, где нико није становао, осим што су чобани сагониди у аих своје стадо, кад се деси ружно време. Сиромашни путници, Јосиф и Марија, што беху дошди тако из дадека, морадоше се скдонити у једну од тих пећина. Настаде ноћ 25. децембра. Време је бидо депо; чобани заноћише у пољу код стада те нису досађивади уморним путницима. И те ноћп догоди се необичан сдучај у пећини бдизу Витдејема. Дјева Марија роди сина , роди човека , и у једно Бога. Роди се Богочовек. Истинити Бог, једносуштан Оцу, једнородни Син његов, Творац света примио је на се тело и плот човечију, ваилотио се од Дјеве Марије. Узео је на се не само тело, него и душу човечију и јавио се потпуно као човек; но опет је био Бог. Дјева Марија повије сама божанског младенца и намести га у јасле, што беху у пећини. Пе%ина — тај вертеи, где се родио мдаденац Богочовек, постаде тог дана дом Гожији, постаде небо. ДјеваМарија, која га је родила, постаде иресто Божији, а јасле постадоше колевка — стан Бога, који је свуда и на сваком месту и кога није кадра цеда земља да прими; дакле, јасле постадоше стан превеликог Бога. С тога ми ипевамоутај дан свечану песму: „Тдинстко стрднное вижЈ и пргславнсе: н«бо , верт«п?>: престолг х^киликТи, д"ккг5: дсли вм^ћетилицн, К7, ни^г же возлсже невм^стимкж Христосг Богг, егс же восп-Бвдкфб в«личл«мг" (На Божић IX. похвална песма). А то ћерећи: „Видим необичну и чудну тајну: вертеп — небо; Дјева — престо херувимскп; јасле — етан, и ту је превелики Христос Бог: ми му певамо и узносимо га." Син Божији није дошао на земљу себе ради, него ради нас људи, да нас спасе злобе и неправде, да нас научи истини и љубави, да нам стече мидости у Бога истинитог и милосрдног, да нам стече среће и блаженства. И почем Син Божији није ради себе, него ради нас и ради нашег спасења, сишао с неба и ваплотио се, постао човек, примио на се облик човеков од Дјеве Марије и Духа Светога, то ми и кажемо, да верујемо у Господа нашег Христа Сиаситеља, који је ради луди и ради нашег саасења сишао с неба