Сион

53

тања зависи нов препорођај друштва и његова боља, сјајнија будућност. Еад је тако, да без знања не може бити напретЕа ни у какој радњи, — јер док људи не развију увиђавност, дотле не могу променити ни начине рада, — онда питамо: можемо ли се ми задовољити са досадашњим начином рада ? Наравно да не можемо, јер досадашњим начином рада не можемо да намиримо све потребе наше. То је такав Факт, који је очигледан за свакога, но ја ћу опет, примера ради, да споменем две поглавите радње нашег народа, а на име: трговачку и пољско привредну. Колико је наша трговачка радња развита и усавршена, и колико смо ми спремни за тај посао, то се најбоље показа приликом ове новчане кризе, која тако приметно скучи нашу трговину. Да би се таке кризе могле савладати, треба знати узроке са којих оне долазе и средства, којима се одклонити могу; а ми тешко да дубље проничемо и једно и друго, отуда и она манија у нас са којом се тражи, да каква чаробна сила ту кризу уклони. Наравно , да ми знамо праве узроке, са којих кризе постају и да знамо сигурна средства, којима се оне предупредити могу, онда кризе не би до нас ни дошле, а кад би баш и дошле не би биле тако осетљиве и тако трајашне. Не стојимо боље, ако још не стојимо и горе са нашом пољском привредом. Да наша пољска привреда стоји још на ниском ступњу развитка сведочи то, што кад једном или два пут омане летина, ми дочекамо то, што се зове, гладна година\ Данас у образованом свету скоро и не знају шта је то гладна година; јер знање данас савлађује не само поплаве него и суше, данас је наука осветлила законе природе и упутила човека да снагу природе на своју корист употреби и њоме замени људску снагу, те тиме лакше и брже, јевтиније и обилније производи све што му је за живот потребно. Али на жалост у нашој пољској привреди и у нашим зана-