Сион

74

Готованима, трутовима нетреба да буде места у друштву људском. Истина код нас има неке обвезе, али она није регулисапа како ваља и тиме је отворено поље рааним злоупотребама, то јест, једни се наморавају, а други не. С тога код нас свет гледа на ту обвезу, као неку неправду, а тога већ неби било, нити би могдо бити, кад би она била општа за све. Што је опште, то ма како било тешко , није неправо. Али није вајде ни присиљавати кога, да нешто ради, кад он није у стању да то ради. Свака друштвена мера има само онда смисла, кад се она може да изврши. С тога тај услов вреди тек онда, ако му се дода у помоћ и овај други, а то је, да васпитање буде безалатно. У многим државама европским тога услова није до сад било , на зато га сад и траже, а код нас тај услов постоји, код пас је васпитање безплатно. Дакле пемамо потребе да тражимо опо, што већ имамо. Но ја овде обраћам пажњу на тај услов у толико, у колико хоћу тиме да кажем то, да бригу о васпитању нетреба остављати поједивима, родитељима. деце, него ту бригу трсба да прими на се само друштво и оно да чини све жртве око народног васпитања. До душе, наш народ љуби просвету и цени знање, па често изјављује да нежали никаквих жртава на ту цељ; али опет, кад се од њега потраже мало већи издатци у то име, он се показује веома штедљив. А то бива с тога, што већина код нас неуме да разликује издатке, који се чине на продуктивну радњу, од издатака који се чине на радњу непродуктивиу. То гато се потроши око народног васпитања, награђује се обилатим плодом. С тога ако хоћемо да нам народно васпитање пође правилнијим путем и да иде бржим кораком, те да колико толико сустижемо остале народе европске, који су у томе далеко од нас измаклн , онда Богме морамо чинити многе веће жртве у име народног васпитања, него што смо до сад чинили. Свака сувишна штедња у томе, може имати врло рђавих последица за општи напредак нашег народа.